Glamurozna krađa

Danas sam sasvim slučajno naletela na izdanje nemačkog Glamour-a, za januar 2013. na čijoj naslovnoj strani (kao što možete da vidite) sedi Marion Cotillard u crvenoj Dior - ovoj haljini.

Dok sam je gledala svo vreme imala sam onaj déjà vu osećaj...

A onda mi je kliknulo!  

Naravno da ću se tako osećati kad tu istu naslovnu gledam već treći put! Predhodna dva puta gledala sam je u isto januarskom izdanju, kao naslovnu Elle - a Quebec, a onda pre toga u ovogodišnjem avgustovskom izdanju južnoafričkog Elle - a.

I Wish it could be Christmas Everyday...

I tako...Još jedna praznična sezona je tu.

Moram priznati da sam se već bila uplašila da me je praznično raspoloženje ove godine zaobišlo, ali nije. 

Dobro je. Samo mi se malo pokvario moj predpraznični mehanizam. Bio je malo zakržljao, ali sad je sve u najboljem redu.

Ponovo imam leptiriće u stomaku kad pomislim na prazničnu atmosferu. I dalje se oduševljavam lepo ukrašenim jelkama, staklenim kuglama, šljokicama, zvezdicama, zvončićima, anđelima... A tek gradskom osvetljenju u vreme praznika...Wooohooo! Imam osećaj da su se ove godine vodili logikom " smak će sveta, 'ajde da trošimo struju, ionako nam neće stići račun"... :) 

Naravno kao i svake predhodne, tako me je i ove godine opet uhvatila manija pevanja prazničnih pesama. Ovosezonski hitovi su mi Feliz Navidad i Let It Snow... Čak sam i dečka zarazila pa mukica kuka kako mu iz glave ne izlazi All I Wnat For Christmas Is You. Hihihi. 

Takođe napravila sam čitavu listu prazničnih filmova koje obavezno treba pogledati po 863 put. Jadan M. ima da se smori od tolike količine prazničnog duha. Da ne kažem što ćemo oboje da fasujemo šećernu bolest od ogromnih količina tople čokolade, obične zimske čokloade, medenjaka i svih onih nezdravih i mljac stvari koje idu uz praznične filmove i ušuškavanje.   

Ali šta da se radi, sve je to u duhu praznika... Zar ne?! ;)

What I Wore Today

What I Wore Today.  Potpuno neodoljiva knjižica/beležnica ilustratorke Gemme Correll.  
Zamišljena je kao malo drugačiji dnevnik, za malo drugačije ljude. 
Vodđena idejom da ne voli svako da mu dnevnik bude prepun osećanja i loše poezije Correllova je napravila ovu (pogled na sliku pored) po svemu zanimljiviju beležnicu. 
U njeoj će korisnik crtati ili žvrljkati (ako ne ume da crta) svoje dnevne odevne kombinacije i zapisivati datum kada je kombinacija nastala, lokaciju gde je nastala, šta je tad radio ili radila, svoju ikonu stila za taj dan, kao i najbolje delove outfita. Da ne bi bilo da je nešto ispušteno, tu je i deo day into night, u kome možete sebi kao podsetnik zapisati ili nacrtati kako tu (dnevnu) kombinaciju prilagoditi večernjim satima, i još mnogo toga...

Osim toga, tu je i pregršt korisnih saveta koji će vam pomoći da što preciznije definiše svoj stil i to ko ste vi zapravo.
Ako vam se ovakav tip dnavnika dopada onda treba još i da znate da je moguće pazariti ga online i to po ceni od 9.99 funti. 

Pločice?!

"Da devojke vole pločice spavale bi u kupatilu." Prosto se naježim svaki put kad čujem ovu i njoj slične rečenice. Verujem da je izmislio neki debeljko pokušavajući tako da opravda svoj nerad. Ali nema veze. Ovo je slobodna zemlja, a u slobodnoj zemlji svako ima pravo da voli šta hoće, spava gde hoći i radi ili ne radi šta god hoće. 

Što se mene tiče, prikloniću se grupi koja voli pločice. Crno-bele, u kupatilu i kuhinji. Tamo mi nekako izgledaju elegantno. Sve dalje od toga teško da bih mogla da svarim, ali ko zna... 
Još jedna osoba koja izgleda voli pločice je i Olivier Rousteing, dizajner Balmaina. Ne znam da li je to zato što mnogo vremena provodi u kupatilu, da ne kažem nešto drugo ;) , ili u kuhinji, ali njega su tako inspirisale da ih je ubacio u kolekciju proleće 2013. Da li će one postati sledeći must have, čekamo da vidimo. 
Što se mene lično tiče, razmisliću. Nisam baš sigurna koliko bih se prijatno osećala kada bih na nekoj žurci ustanovila da se uklapam sa domaćinovim kupatilom... :) 

Gde ide stara moda kad dodje nova sezona???

Kraj oktobra. Napolju lepo i sunčano. Za moj ukus i nedovoljno toplo. Po nekom starom običaju u ovo doba godine ja sam prehlađena i bez želje da nos promolim dalje od prozora.
Maramice su svuda unaokolo. Šolje s čajem samo se smenjuju. I kafa naravno, latte sa cimetom i mnoooogo glossy časopisa iz celog sveta. 
Kašljem, listam, pravim beleške, tu i tamo obrišem nos, srknem malo čaja, opečem se, i tako iznova, i iznova...
Usput pomalo ljubomorišem dok prelistavam australijski Vogue. Tek sad postajem svesna da je tamo negde na drugoj strani sveta proleće! Dok se časopisi na ovoj polulopti utopljavaju i spremaju za zimu, sa njihove naslovne strane posmatra nas Cathrine McNeil, već spremna za plažu! 
Takođe i reklamne kampanje su im prilagođene proleću. Dobro, ne baš sve. Ima i zimskih, kao što je recimo reklama modne kuće Bally, koja je još jednom potvrdila da su Švajcarci potpuno neutralni i da ih baš briga za ceo svet. Ako je kod njih hladno, ima da bude hladno i u Australiji! Šta se oni izmotavaju?! 
Ali da se ja ipak vratim onima koje jesu prilagođene, kao što je na primer reklama brenda Tommy Hilfiger. Koji je svoju kolekciju za proleće-leto 2012, kad je ovde zahladlilo i nastupila nova seznoa, samo prosledio na drugu poluloptu. To se zove 100% iskorišćenost kapaciteta!
Time su oni objasnili gde ide stara moda kad nastupi nova sezona.

Tommy Hilfiger ss 2012

A kod nas...

Tommy Hilfiger fw 2012

P. S. Večeras je Noć veštica, pa u to ime... BU! :)))
P. P. S. Ako neko zna neki narodni lek koji pomaže pri upali sinusa molim da mi napiše. Unapred hvala.  

Burberry childrenswear fall 2012

Mmmmmmm... I usne mi se polako razvlače u osmeh...
Prosto da čovek ne poveruje! 
Do pre dve godine, bila sam u fazonu decafuj, a sad gledam dečije kolekcije i još im se smeškam! Dušan je kriv za sve! Od kad se taj mali kenjac rodio promenio mi je ugao gledanja ne klince. Dooobro ne skroz. I dalje se ne oduševljavam baš na svako dete, ali umeju da me pridobiju slatka, pametna i zabavna deca, a još ako su kul upakovana...Ihaaj! 
Obožavam kada na ulici vidim lepo stilizovane malce. Bez bebi roze i bebi plave. Uh te dve boje mi tako idu na želudac!
Zato mi se jako dopala nova Burberry dečija kolekcija. Znam, znam, opet ja i Burberry. Ali šta ću kad ih vollim.

Elem, kolekciju čine modeli jednostavnih krojeva, prilagođenih potrebama deteta u normalnim bojama i od kvalitetnih materijala (moćiće i sestra da ih nosi :)) .
Što se kataloga tiče i on je perfektno odrađen. Usklađeni su tipično londonsko vreme i dečija ljubav prema šljapkanju po baricama. Preslatko!

Razglednice nikada nisu bile zabavnije!

Uvek se obradujem kad dobijem razglednicu. Postoje dva razloga za to. Prvi je naravno činjenica da je taj neko ko je daleko mislio na mene. A drugi valjda to što su ljudi danas nekako zaboravili na taj lep manir da kad negde otputuju jave se kartom sa puno sunčanih pozdrava. 

Ali, i pored činjenice da se razglednice danas daleko manje šalju nego ranije, one se i dalje prave. Čak i modernizuju!

To sam shvatila kada sam naletela na postgarden. Pardon, postcarden, koje je osmislio londonski Another Studio.

To su razglednice koje izgledaju kao 3D puzle. Da biste dobili potpunu sliku prvo morate da je složite. Bez brige, to nije teško jer u pakovanju dobijete i objašnjenje, a pored toga i saksijicu, kompresovani kompost i seme. Sve što je potrebno da stvorite doživljaj mini engleske bašte na, recimo, svom radnom stolu...

Simpa zar ne?!

Tufne napadaju!

E ako sam u predhodnom postu pisala o odmaranju očiju, evo sad u ovom nešto od čega će vam iste ispasti. Te zato molim sve koji imaju problema s vidom da ovaj post zaobiđu.

Kao što vam je već poznato modna kuća Louis Vuitton ima manir da sarađuje sa raznim belosvetskim umetnicima. Neki su bili poznati i pre saradnje sa ovim brendom, dok su se pak drugi proslavili baš ovom saradnjom. Kako god. Ni ovaj put nisu zaobišli tu tradiciju.

Predpostavljam da već znate da je ovosezonski izbor pao na japansku umetnicu Yayoi Kasama, iza koje se nižu godine i godine tufni!

Kako ne bi razočarali njene poštovaoce, a i poštovaoce Vuittona,  Jacobs i Kasama su stvorili kolekciju koja obiluje tufnama svih veličina na svima prepoznatljivim modelima torbi, novčanika, cipela...

E sad, kad ovaj brend nekom odluči da ukaže počast on se ne zadržava samo na kolekciji. Pih, šta je za njih samo kolekcijica?! Oni to rade 100%! 

To 100% uključuje i enterijer i eksterijer njihovih radnji, kao i inventar. Tufne su svuda! Invazija!

Imam osećaj da su mogli porosirili bi se na tufnanje grada, a samo na po jednu zgradicu... Mada ko zna?!

Odmor za oči...

Dugo nisam pisala o katalozima, editorijalima i tome sličnim stvarčicama...

Nisam pisala, ali sam ih poregledala na stotine (bez preterivanja). I došla do jednog za čovečanstvo nebitnog zaključka!

Kad je napolju ovako pakleno, kao danas, kad sam nervozna, neraspoložena, odmaranje očiju na lepim fotografijama je jedina stvar koja će mi 100% popraviti raspoloženje.

Eto tako sam i naletela na Free People katalog za sepetmbar, koji me je baš obradovao. Pored slatkih stvarčica koje se podrazumevaju kad je ovaj brend u pitanju, dopala mi se i ideja da septembarski katalog popune fotografijama koje prikazuju ovaj mesec u malo drugačijem svetlu od onog na koje smo navikli kad je on u pitanju.

Pa tako umesto da nas podsećaju kako je septembar mesec kada se odmori završavaju, kada sav stres kreće iznova, oni nas ustvari podsećaju kako je to samo još jedan mesec koji treba iskoristiti za što više uživanja i odmora posle odmora.
Totalno u skladu sa Free People duhom...

Gradska džungla

Prvo što moram da kažem jeste da me je na ovaj post inspirisao moj momak. Ustvari, ne toliko on koliko njegova reakcija koja se ponavlja i ponavlja svaki put kad obujem moje baletanke sa animal printom. 

Mislim da već znate šta hoću da kažem. Svaki put kad ih pogleda u fazonu "hihi", ja skontam da je on jedan od onih. Onih koji kad vide animal print odmah ga povezuju sa splavušama, smonzorušama i drugim njima sličnim vrstama od kojih krvarimo na oči.

Dobro, da budem iskrena i ja sam do pre par godina bila takva. Više sam volela da vidim razne caca mace, žirafe, krokodile i drugo društvo iz zoo vrta, baš tu u zoo vrtu ili u džungli (mmm safari), umesto na nečijoj torbi, cipelama ili odeći. Ali to se nekako promenilo.
Mislim da je neka fotografija u nekom prastarom Elle-ovom editorijalu bila prekretnica u mom gledanju na animal print. Tad sam shvatila koliko je on zapravo interesantan, tj. pogodan za razbijanje svakodnevne monotonije. Takodje, po meni još jedna dobra stvar kod zoo printa je i ta da uklapajući ga mora malo i mozak da se uključi kako ne bi preterali, pa u želji da izgedamo skupo i otmeno odemo u sasvim drugu krajnost. 
Zato se ja držim one manje je više. Detalji! Detalji! Detalji! Naočare za sunce, marama, baletanke, torba... Bez preterivanja. Čisto da kombinacija malo zamiriše lux... 

WebRep

currentVote

noRating

noWeight